Najava novog bloga - Novinarizmi

Dragi moji, većina vas zna gde ja inače radim i čime se bavim i šta me iz dana u dan najviše nervira u Diznilendu - tome u čast, da se ovekoveče neke stvari, počećemo uskoro i novi blog - Novinarizmi, gde ćemo kačiti (vidi mene, pišem o sebi u množini) razne novinarske ispade, da se tako izrazim. Bićete na vreme obavešteni o datumu i mestu otvaranja.

O slovu Đ, napokon...

Ovaj tekst i moj odgovor novinama već sam postovao na fejsu, al' pomislih ajde da ga i ovde napišem i dodam još par misli.

Prvo sledi tekst iz "24 sata"
http://www.24sata.rs/vesti.php?id=53151

Ništa od pasoša zbog slova „đ“ u prezimenu
R. Bulatović/Beta - 29.05.2009. - 00:01
Milovan Đorđević iz Pirota već dva meseca pokušava da ćerki i sinu, koji žive u inostranstvu, obezbedi novi biometrijski pasoš, ali se, kako kaže, na putu do nove putne isprave isprečilo slovo „Đ“ u njihovom prezimenu.

DOKUMENT - U svim ličnim dokumentima Milovana, njegove supruge Cvetanke, ćerke Divne, koja živi u Francuskoj, i sina Vladislava, koji živi u Švajcarskoj, latinično „Đ” je napisano s dva slova D i J, a u Policijskoj upravi u Pirotu im je rečeno da putne isprave mogu da dobiju samo s jednim slovom.
– Supruga i ja smo uspeli u martu ove godine da dobijemo biometrijske pasoše sa latiničnim slovom „Đ” (dva slova), ali kada sam kasnije hteo da predam dokumente za pasoše ćerke i sina rekli su mi da je iz Beograda stiglo uputstvo da u dokumentima moje dece mora da bude napisano samo jedno latinično slovo – kaže Milovan Đorđević.
U odgovoru koji je Đorđević dobio od MUP-a, pored ostalog, navodi se da je metodologiju prevođenja ćiriličnog i latiničnog pisma u mašinski čitljiv kod propisala organizacija ICAO.
– Sva mašinski čitljiva dokumenta izdata u Srbiji urađena su u skladu sa ovim stanardima. Ako lice u svom imenu i prezimenu sadrži slovo „Đ”, metodologijom prevođenja ćiriličnog i latiničnog pisma koja je u skladu sa pomenutim standardima, navedeno slovo se u putnu ispravu upisuje srpskim latiničnim pismom (jedno slovo), što je jezički i pravopisno ispravno – navodi se u odgovoru MUP-a.
Divna Đorđević (31) doktorirala je u Britaniji. Njena doktorska diploma i svi njeni lični dokumenti glase na prezime Đorđević sa „Đ” (dva slova). Isti slučaj je i sa Vladislavom (40), koji živi u Švajcarskoj. Oni imaju važeće pasoše sa „Đ” (dva slova), na osnovu kog su dobili ostala dokumenta u inostranstvu.
Đorđević je kazao da mu je iz MUP-a rečeno da će njih dvoje uz pasoš u kome će biti upisano „Đ” kao jedno latinično slovo, dobiti i potvrdu da je u prethodnom pasošu to slovo bilo napisano kao dva slova.

Poziv Đokoviću, Đeliću i Đilasu da pomognu
Đorđević se pismom obratio MUP-u, kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, tražio pomoć od lokalnih funkcionera. „Uz izvinjenje što ih pominjem, pozivam srpskog tenisera Novaka Đokovića, potpredsednika vlade Božidara Đelića, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i sve one koji u svom imenu i prezimenu imaju slovo ‘Đ’, a posebno one koji borave u inostranstvu, da pomognu da se izborimo za svoja prava”, rekao je Đorđević.

I evo moj mail redakciji:

Poštovani,

kao neko ko čita Vaš list svakodnevno i obično ga hvali i kao neko ko se i sam bavi jezikom, ostao sam blago rečeno zapanjen nad gore citiranim člankom. Apsolutno mi nije jasno da li novinar/ka Bulatović i gospodin Đorđević uopšte znaju šta u ovom članku tačno piše, i da li su uopšte svesni jezika i pisma koje koriste. Apsolutno mi nije jasno kako novinar u članku može pri svesti da napiše "latinčno slovo 'Đ'" i onda u zagradi opiše da je to D i J, kada je pre manje od 20ak slovnih znakova upravo napisao dotično latinično slovo. Latinično slovo "Đ", je upravo to - Đ, a ne "D i J". I onda, kao da želi da nam dokaže da ne zna šta piše, kroz ceo tekst naglašava kako je "D i J" u stvari latinično "Đ". Pa dobro, šta je onda "Đ"? MUP je naravno u pravu - ne možemo, samo zato što su neki na našem govornom području navikli da na tastaturama pisaćih mašina i drugih aparata koje koriste u te svrhe ne postoji znak "Đ", negirati pravopis i sam jezik i baviti se obrnutim jotovanjem i od Đ praviti DJ. Kada na latinici napišete DJ, to se čita upravo tako - kao D i J zasebno. Kao "nj" u rečima injekcija ili konjunkcija (pa onda vidimo dalju nepismenost kad neko na ćirilici napiše ињекција и коњункција). To što su pomenutoj ćerki i sinu dokumenti sa "DJ" nije nikakvo opravdanje (ali i dalje mi nije jasno kako Vaš novinar može da napiše "Đ" i onda u zagradi objasni da su to dva slova????), pošto iz raznih primera znamo da je i u inostranstvu moguće dobiti dokument napisan našim slovima, ukoliko se to jasno naglasi - ipak i oni koriste iste računarske sisteme i mogu da ubace iste znakove (kao što slovenačkom glumcu Željku Ivaneku na svakoj špici svake američke serije u kojoj glumi lepo piše Željko, a ne Zeljko). Radi se o našoj prostoj lenjosti da ispravimo pogrešne navike - ako već imamo Š,Č.Ž i Ć, imamo i Đ. Ili bi Vaš novinar Bulatović možda za Š napisao da je to zapravo S i H?
I ne mogu da se ne nasmejem na poziv gospodina Đorđevića na odbranu njegovih prava - u vreme kada svaki drugi čovek u zemlji ima STVARNE, egzistencijalne probleme, on zahteva pravo da svoje prezime u dokumentima ima ispisano pogrešno i nepismeno. Naravno, kad se neko trudi da ispravi greške iz prošlosti, mi - tipično - umesto da se radujemo, mi se bunimo. Ne treba ni da se čudimo što nas snalaze svakakve drugačije nevolje.

S poštovanjem,
--
Miljan Tanić

Naravno, malo sam bio besan u nastupu (kao i obično), ali od ovakvih tekstova i gluposti mi opada i ovo malo kose. Ja se već jako dugo borim protiv upotrebe "d" i "j" kao đ, naprosto zato što to nije to - a i ne poznajemo "obrnuto jotovanje". Ako neko može da kuca č,ć,š,ž, mora da kuca i đ, i apsolutno nema opravdanja da se to ne radi. Opravdanje kako ne ume to da nađe na tastaturi (koje su mi dali mnogi ljudi) je imbecilno. Uz svo dužno poštovanje prema pojedincima. Pošto danas skoro niko ne koristi Windows 98, na kojem se morao ubaciti instalacioni disk za omogućavanje menjanja jezika tastature, već Win XP, koji to da ionako, ne vidim zašto je nekome teško (naročito novinarima) da pišu sa srpskom tastaturom, ili ako već pišu na istoj, da pišu i "đ".
Ono što me je u ovom slučaju potpuno, ali potpuno izbacilo iz takta i nagnalo na reakciju bio je sam novinski članak - kako jedan novinar, znači neko ko je završio prvi osnovne, može da napiše slovo "Đ" i onda nam u zagradi objasni da je to "d i j"? Kako je d i j, kad si upravo napisao "đ", kretenu jedan? Sad sam možda oštar, ali za mene je neko ko napiše Đ i onda kaže da je to d i j kreten. Šta je onda đ? Kineski karakter? Ovog puta od 24 sata nisam dobio odgovor. Eto, ode mi šansa da im pišem kolumne.
Nego - za kraj lepa vest. Jednu koleginicu na radiju, koja je uporno pisala sva slova osim đ, i čak se potpisivala kao Andjelka, često sam kritikovao zbog toga i čak sam je zvao Andjelka (znači kao svako ko ume da čita latinični srpski a da mu je pritom mozak uključen na bar 65 %, d i j sam izgovarao odvojeno, kao dva slova, onako kako su napisana). Pre par meseci primetio sam da sad piše Anđelka. Eto, kritika nekad ima ploda.

I tako... evo mene opet (al' bez crne žene)

Evo nas opet... posle toliko vremena... nadam se da ću ovog puta uspeti da budem bar koliko-toliko redovan. Bilo je od poslednjeg bloga toliko tema o kojima sam hteo da pišem, al' posle 10 sati rada, mrsko mi je da kucam nešto duže od par rečenica na forumima ili na fejsu. A u toku rada mi je to takođe mrsko. No, videćemo da se nekako motivišemo. Sve u svemu, bilo je svačega... Palmina žirafa, povratak Socijalista na vlast i sad već legendarni zakon protiv diskriminacije i cela halabuka oko njega, da pomenem samo neke od stvari...
No, šta me je nagnalo da ponovo pišem sad? Još malo pa su i oni hvala Bogu zastareli, al' ajd da ih počastimo ipak.
Znate - možda se neko od vas ne seća - pre par godina nas je Sinalco svakodnevno i svakonoćno smarao reklamama u kojima je glavnu ulogu tumačio naš prosečni do osrednje loš košarkaš Marko Jarić. Nije da sam ja sad nešto pratio njegovu karijeru, al' nisam čuo neke hvalospeve o njemu. Ja Sinalco svakako nisam voleo - meni su i BIPovi sokovi bolji. Marko Jarić nije mnogo pomogao. Hvala Bogu, tih reklama već dugo nema.
Posle toga, dugo ništa nisam čuo o Marku - što je dobro.
A onda je počeo da se zabavlja s Adrijanom Limom, i na kraju je i oženi.
Sad će neki od vas opet reći kako ja generalizujem, ali kod masovnih histerija kao što su njih dvoje u našim medijima, generalizacija se nameće sama.
Kod nas ljudi obično uspehe (a bogami i neke zločine - hrmpfhrfmpfmiladinkovačevićkašljuckašljuc) doživljavaju kao nacionalnu stvar, dok kolektivna sranja volimo da pripisujemo pojedincima. Tako je bilo i ovde. Oženio se Marko Jarić Adrianom Limom, čoveče, Srbija do Tokija, ničiji nije veći nego naš.

Meni to ne bi smetalo toliko da njih dvoje nisu došli ovamo, nama pod nos. Jes' da su došli (ako se sad dobro sećam) na nečiju svadbu, al' nisu mogli da ne odu u posetu ministru Ivici Dačiću (u daljem tekstu Sloba II). Tu se iskristalisalo nekoliko stvari.
Jedna je da naši političari po spremnosti za date situacije i očigledno asistentima za sve i svašta ne mogu ni da prismrde onima vani. Naime, Sloba II je Limi, koja je Brazilka, a u Brazilu se jelte govori portugalski, rekao na čistom španskom "Buenos dias". I to su eminentne novine 24 sata napisale na naslovnoj strani.
Druga stvar koja se tom prilikom pokazala jeste da je u Brazilu očigledno neka kriza, ili se sprema nešto veliko - jerbo je naša snajka tražila državljanstvo Srbije, što joj je Sloba II, koji je u tom trenutku verovatno već bio potpuno izgubljen u svom mentalnom svlačenju snajke, obećao po hitnom postupku. Šta će njoj naše državljanstvo, nije mi jasno baš - al' kao što rekoh, mora da se sprema pad vlade ili neka žestoka kriza ili agresija u Brazilu... možda im uvedu sankcije, ko zna... a ona vidi mi perspektivni, pa hoće naš pasoš... možda Milan Tarot može to da nam odgonetne.
Treća stvar koju smo mogli da (u)vidimo (konačno) tada je da naše ministre izgleda zabole ona stvar za zakone. Bar kad su u pitanju lepe Brazilke (mada ja iskreno ne vidim kod Lime neku lepotu). Dok sam ja recimo čekao pravo da dobijem ovdašnje državljanstvo preko šest godina, i dok ljudi čekaju u ogromnim redovima za pasoše i za šta ti ja znam koje dokumente sve ne, manekenka treba da ih dobije hitno. Na pitanje zašto je ona povlašćena, Sloba II kaže da bi promovisala Srbiju i bavila se humanitarnim radom. Mora da misli da u Srbiji žive samo ljudi s IQ-om ispod 70. Ja, s mojim koeficijentom iznad 130 (bar je bio toliki onomad na regrutaciji, ko zna, možda je pao) sam se zapitao kako to da ona ne može da promoviše Srbiju i bavi se humanitarnim radom i bez hitnog postupka za državljanstvo? Ili to promovisanje treba da plati država? Ta cela priča mi je stvarno... misteriozna. No, Slobi II je verovatno bilo lakše da lupi tako nešto, nego da prizna da nije ni razmišljao šta priča, jer je balavio na Limu. Ili na oboje. Ko će ga znati. Danas je to moderno. A i kakvom promocijom Srbije bi se to snajka bavila? Sigurno ne bi na reviji Victoria's secret nosila grudnjak i gaćice sa srpskim grbom i четири с/огњилима. A i pošto je trudna, pitaj Boga kad će ona ponovo da nosi takve stvari na revijama. Kako god da se obrne, cela priča je apsurdna i glupa. Iskreno, jebe se meni i za Marka i za Limu, al' kad bi njima neka prava dali na tanjiru koja meni uskraćuju, nekome bi letela glava. I to bukvalno.
Mala digresija: Marko Jarić i dalje stalno ima izraz lica kao da je upravio obavio nuždu u gaće. Uz svo dužno poštovanje.
Marko reče u novinama da se nada da građanima ne smeta što je Sloba II obećao njegovoj ženi hitni postupak. A rekao nam je i da je Adriani smetala medijska ujdurma oko nje kod nas. Mukica, mora da nije navikla na toliku pažnju.
U celoj toj ujdurmi, ja sam saznao za jedan jako zanimljiv slučaj za uporedbu. Služiće nam čisto da ilustrujemo samu perverznu nepoštenost i nezainteresovanost za zakon i pravednost Slobe II. Imena i lokacije ćemo za potrebe ovog bloga modifikovati.
Naime, od jedne moje koleginice brat živi u jednoj južnoazijskoj republici. Njegova supruga, belkinja, Dženet, preuzela je njegovo prezime, Pećinić. Dženet Pećinić je htela takođe naše državljanstvo. Njoj je rečeno da mora da živi dve godine u Beogradu kod svekrve za to. Pritom, za razliku od manekenke, Dženet je em preuzela muževljevo srpsko prezime (i to u južnoj Aziji!), em se i ona bavi humanitarnim radom. Doduše, tad su bili drugi na vlasti... Svekrva Dženet Pećinić je po saznanju o obećanju Slobe II manekenki dobila želju da baci bombu na nešto (nije li lepo kad se vidi kako svekrva voli snaju?). Ja joj predlažem da baci bombu na Sinalcova postrojenja u Srbiji. Za kaznu, opomenu i kao predostrožnost da nas ne smaraju više Jarićevom facom. A Limi preporučujem da se vrati u Peru odakle je i došla.

Znači NE VERUJEM!!!! :)

Ok, u životu sanjao nisam da ću nju stvarno ikada videti uživo... još manje sam verovao da ću biti u wavebreaker delu na njenom koncertu (to je ono ograđeno napred skroz...)... NE VERUJEM!!!! :):):)




Obični blog će se vratiti ovih dana, izvinite na uzurpaciji :)

Jedna slika, toliko emocija, toliko reči...

Dragi moji, ja ponovo dugo nisam pisao. Nema veze, biće dana.
A svakako je Evrovizija u toku, moja Meka u maju, tako da ne mislim ni na šta drugo... osim...
Juče sretoh jednu, jedinu, najbolju, majku Čaka Norisa lično - MILKU CANIĆ. Bilo me stid da joj priđem, ali priđoh joj nekako. Bila je jako ljubazna, na pitanje "mogu li da se slikam sa vama?" pitala je "a ko će da nas slika?" - ja rekoh "Ne bojte se, imam ja dugu ruku".
I da, nisam ovoliko debeo, samo sam skupio ovo malo vrata što mi je ostalo i izgledam kao da imam sto kila - kamera dodaje, plus ugao. LOL.

Dođi, čika Veljo, da mi TEBI damo 'bonu...

I tako, posle x najava o mom povratku na blog, evo, vratih se. Iskreno rečeno, bilo je i suviše tema na koje sam hteo da pišem, ali naprosto mi je bilo mrsko, nisam imao koncentracije, a ni vremena. No, nebitno, vratio sam se. Konačni šut u dupe da počnem ponovo da pišem dobio sam od Velje Ilića preko onog isprdka od novinarstva zvanog Kurir.
Naime, kada su raspisani predsednički izbori za 20. januar, jedan moj kolega na poslu, meni inače vrlo draga, iako pomalo u pogledima na svet zatucana osoba, reče kako su ovi ustaše ili tako nešto, jer eto, organizuju izbore na Svetog Jovana. Ja sam na to samo, kao što bi valjda i svako valjda normalan i zdrav u glavu (mada ja em nisam baš ni zdrav u glavu, ali ajde), a plus sam i jelte studirao teologiju pa mi je tema posebno bliska, rekao da izbori ne mogu da imaju veze nikakve sa crkvenim praznicima - ipak mi nismo crkvena država, jelte. Na to je moj dragi kolega naravno rekao da bi trebalo da budemo itd itd... znate već kako ide njihova pesma.
I tako juče ujutro, nisam se još ni rasanio, jutro još i u osam i deset nije htelo SKROZ da svane, stojim na kiosku, čekam da mi teta prevuče koka-kolu preko onog svog mini-skenera i naplati mi istu, kad ne lezi vraže, vidim "TADIĆ JE ĐAVO" (sic!) i intervju našeg dragog ministra za infracrveni seljakluk, pardon, infrastrukturu - Velje Ilića, koji tu eto pljuje Tadića i ekipu kako su bezbožnici i tako. Ali ajde, ne bilo nam mrsko, da mi to vidimo deo po deo, hoćemo li?

Boris Tadić je jedna običan sotona! On je đavo! Nećemo više da nam bezbožnik, antihrist, bude na čelu države. Ja sam hrišćanin i Srbin. Neću više na bilo koji crkveni praznik da me neko uznemirava. Hoću, brate, da idem na službu, da budem opušten, idem na slavu, da se pomolim Bogu, i tog dana neću da razmišljam o izborima! I kraj! Da li, bre, Srbija jednom može da bude normalna država, da izbori ne budu više na verske praznike?!


Dragi Veljo (nisi taslužio da budeš gospodin Ilić, to bi pre bio Miroslav), da li ti zaista misliš da je za tebe kao ministra infrastrukture bitno da li si hrišćanin i u šta ti veruješ? I da to u šta ti veruješ pride ima i veze sa time što si ti eto, Srbin? Da li ti, dragi Veljo, znaš da je SVAKOG dana NEKI crkveni praznik? Je li ti to insinuiraš da bi voleo da cela godina bude neradna? Ti bi da ideš na službu, da stojiš tamo u hramu na VIP mestu i češkaš dupe dok te kamera ne gleda i smerno se krstiš kad te objektiv u'vati i da ne razmišljaš ni o čemu, a kamoli o izborima? I da onda ideš da malo ždereš, a? Naravno da izbori neće biti na VELIKE praznike, koje slavi ceo svet - takoreći i onaj nehrišćanski - ali nećemo valjda sad i svaku slavu da pratimo? I šta, kao ne možeš između službe i ždranja da skokneš da glasaš? Aha, 'oće to.

Pa, mogao je i na Božić da raspiše izbore, i tada bi našli opravdanje da je to normalno. Pa to su, bre, radili samo komunisti i Milošević! Kad je jednom raspisao izbore na moju slavu, ne da sam bio besan, nego sam poludeo! Srbija mora da se vrati ljudima koji poštuju svoju tradiciju, a ne ovim bezbožnicima koji ne poštuju ništa. Ne razume to Boris Tadić. Ni Dulić, on je katolik, kako on može da razume?!

Dobro, ovo prvo smo već raskrstili - naravno da niko ne bi organizovao izbore na Božić, gde tebi neko da uzme mogućnost da odeš i radiš sve ono nad čim si lamentirao gore u prethodnom pasusu? I jao, ajde da razapnemo Borisa na krstu jer je organizovao jednom izbore na tvoju slavu, kako li samo nije mogao da misli na tebe, ah kako mi te je žao. Inače, kad smo kod tradicije, ti se sećaš Sretenjskog ustava? Znaš, Sretenje je veliki verski praznik. Ajde posthumno ljude koji su ga tad doneli da proizvedemo u sotone i antihriste, šta misliš? Ili one koji su u drugom svetskom ratu digli bunu sedmog jula, na letnji Jovandan? Ali jao da (!!!!), ti tad nisi bio rođen, pa ti nije bitno što su eto ti zli antihristi nekog drugog ometali u molitvi, a? I kakva je to nehrišćanska diskriminacija braće po veri? Dragi moj, čitaj ti Bibliju, onaj odeljak sa pastirom dobrim, pa onda pričaj o katolicima, važi? Inače, Dulić ipak živi u Srbiji i čak i da katolici JESU operisani od hrišćanskog razmišljanja (a to si pre ti, dragi Veljo), konta on sigurno šta je šta. A ti si taj koji tuče novinare i psuje po televizijama, ne oni. Ti si onaj koji se ponaša nehrišćanski, ne zaboravi to, molim te.

A koji je učinak vas i Vlade?

- Šta ja imam s tim, ja sam ministar za infrastrukturu! Preispitaće se učinak i Ministarstva za KiM i ministra spoljnog, ali ne možemo ministra kulture ili ministra energetike naterati da odgovora za probleme Kosova, a on čovek nema veze s tim, niti ga šta ko pita.

Aha, pa šta se onda javljaš na svaku krizicu, stoko neopevana? I dobro, sad ne znam tačno za tu dvojicu ministara, ali šta hoće Zoran Lončar i ostala bulumenta DSS (Demonska Stranka Srbije, Degenska Stranka Srbije, izaberite šta više volite)? Ti se verovatno ne sećaš, jer si pazio na ovce i bežao od Olje Bećković, ali Lončar je i dok je bio ministar za upravljanje svim i svačim, i sad kao ministar prosvete stalno davao neke epohalne izjave i teorije zavere o Kosovu. Šta imaš da kažeš na to? Što se on ne bavi malo prosvetom? Eto, imamo baš onaj veliki problem sa diplomiranima i masterima, ali boli Lončara paja za to, on priča o Kosovu.

Eto, dragi Veljo, ti si jedan cirkusant koji je trenutno na vlasti. Želimo ti sve najbolje kad više ne budeš na istoj, ali ajde, potrudi se da nas ne smaraš svojom nekulturom, može? Samo malo smanji doživljaj, molim te.

Eto, dragi moji, nadam se da ću sad biti malo češće ovde. Sledeći put trebalo bi da napišem o razlikama, odnosno da malo razjasnim neke pojmove vezane za crkvene građevine i slično...

DD Synthesis

Hm... opet nemam vremena da pišem opširne postove, a toliko toga ima da se kaže... plus, toliko toga imam od dešavanja u životu trenutno da nemam vremena ni da zaista spavam... a mnogo toga je i ružno. Zato želim da podelim nešto što me je danas spontano učinilo veoma srećnim.
DD Synthesis je jedna makedonska etno-trupa, za jedno pet ari bolja od Balknanike. Nekada sam imao jedan njihov disk, i taj disk mi je neko ukrao. A onda me skoro spopala potreba za njihovom pesmom "Me fatije", ali pošto ih na netu nigde nisam mogao naći, seo sam i napisao osnovnu melodiju u note... no, to naravno nije pomoglo. I danas sam tako tražio nešto po netu i sasvim SLUČAJNO nabasam na linkove za njihova dva albuma!
Stoga želim da podelim moje dve omiljene pesme grupe DD Synthesis.

Mala napomena: Pesma "Vo naše selo" je jedna od onih pesama (tekstualno) koje se ponavljaju kod raznih naroda i regija - pripada i južnoj Srbiji, gde glasi "Džanum na sred sela, šarena češma..." - veoma lepu verziju imamo kod Mokranjca na početku osme rukoveti.

http://rapidshare.com/files/3186198/dd_Synthesis_-_Swinging_Macedonia_-_02._Vo_nase_selo.mp3
http://rapidshare.com/files/3186705/dd_Synthesis_-_Swinging_Macedonia_-_06._Me_fatije.mp3

Uživajte, i da... još ćemo mi razrešiti da DJ i Đ nije isto... kao i neke druge stvari :D

There and NOT back again... by JJ Abrams and co.

Uh, povratak je uvek težak Šta da vam kažem, bio sam, kao što nekima možda naslov govori, potpuno izgubljen. Da bar znam gde sam bio! Ali ok, ponovo sam tu. Čuo sam nekoliko zanimljivih viceva, jednu izuzetno zanimljivu, ali ISTINITU priču, i svašta se dešavalo oko nas, te pomislih vreme je da se vratim pisanju.
Elem, kao što znate, predstoji nam referendum za novi ustav Srbije. Meni to nije ništa posebno, mislim ajde, izaćiće ljudi valjda bez razmišljanja, ipak je to novi ustav, a ne izbor za baba seru za autobusku stanicu. Kad, ne lezi vraže... Jedno jutro. 9:35h. Ja, po običaju, na ivici kašnjenja na posao. I ni sam ne znam kako, ali počnem sa taksistom da pričam o referendumu. I kažem kako bi bilo bezveze da malo ljudi izađe. A on, ni pet ni šest: "A što bi im izašli?" Na to "im" sam shvatio da sa njim ne vredi pričati o tome. Čovek misli da se ustav i referendum prave za političare. Kaže on meni kako demokrate to nisu zaslužile, jerbo su ljudi kad su njih birali glasali za promene i skoro nikakvih promena nema. Očigledno on i ja ne živimo u istoj zemlji, ali sve dok ljudi budu očekivali da im političari, a ne rad, poprave ekonomiju, sve dok ja odem u deset ujutro u državnu prodavnicu da kupim hleb, a prodavačica sedi preko puta u fotokopirnici i pije kafu, sve dok ljudima ne bude smetalo to što dvoje drugih ljudi stanu na sred ulice da pričaju i ne možeš da prođeš od njih normalno, sve dok se svi budu samo žalili, umesto da nešto rade po pitanju svojih tegoba, sve do tad dragi moji, nama ništa neće valjati. I tako nam i treba. Naročito primercima kao ovom iz moje sledeće, istinite priče.

Zamislite da imate komšiju koji živi s majkom. Pobogu, on ima između 30 i 40 godina, ali kod nas u Diznilendu je roditeljima nenormalno ako im sinčić ne živi u to doba još uvek s njima (Sine, nešto s tobom nije u redu :roll:). I tako, miran kraj, vi ležite, spavate (ili gledate neki striptiz-kviz na TV most), kad bum, tras, peng, kuc-kuc-lup-lup-dum-dum-dum, policija na vratima. Dobro veče, dobro veče, izvinite, ajte da svedočite. Odvedu vas kod komšija, oni u gaćicama (izuzetno neprijatan prizor), i kopaju, traže, prevrću... i... nađu vrećicu belog, čarobnog praha (na kom bi im i Zvončica pozavidela). I komšija ode u zatvor. Priča bi se u normalnim zemljama naravno tu i završila. No, sećate se izraza "To samo majka može da voli?" Dođe vam tako jednog dana komšinica, majka onog čike što je krio prah, i počne da kuka za svojim jadnim, ah tako poštenim sinom. I onda kaže da prah nije njegov, već da mu ga je neko podmetnuo da i on nešto zaradi (budući da ili nema posao, ili nema i pored posla novca). Dakle, još jednom: Neki dobrotvor je rešio da momku pomogne i podmetnuo mu je kokain, koji ovaj jadnik treba da proda i zaradi. Kao u bajci, zar ne? Mislim, ova zemlja naprosto pršti od dobrotvora. Toliko pršti da nemam ni ja više šta da kažem od zabezeknutosti pred ljudskom glupošću i lakoverjem. U stvari imam. Pored toga ispade dobrotvor i onaj zlatni četnik iz vica, kad Mujo peca ribu i upeca baš dotičnog gospodina. Naime, dotični dobrotvor Muju moli da ga pusti i obećava da će mu zauzvrat ispuniti tri masovne grobnice. Naprosto arhiprimerak našeg dobrotvorstva. Čuj, neko mu podmetnuo kokain da mu pomogne da zaradi "koji" dinar... čujemo se ponovo, kad rešim da objasnim razliku između Đ i Dj. :D