I dok se domaći mejnstrim-mediji utrkuju do nedostižnog cilja analnog tunela Velikog Vođe, strane medije na svu sreću još uvek ne može da kontroliše. A oni svašta pišu ovih dana. Bečki Presse se počeo isticati među slobodnijim kritičarima Vučićevog lika i dela. Akter je objavio vest (doduše preuzetu od Bete) o kritici koju je na račun Vučićevih teorija zavere objavio ovaj austrijski list, prepričavši tekst dopisnika Helmara Dumbsa pod naslovom „Niko Srbiji ne postavlja ultimatume“. Original možete pročitati ovde. Presse taj tekst donosi u današnjem štampanom izdanju, zajedno s tekstom „U Vučića ogoljeni živci“, koji u originalu možete pročitati ovde. Moj prevod istog možete pročitati ispod.
Srbija: U Vučića ogoljeni živci
 |
| Foto: (c) Reuters (DADO RUVIC) |
Premijer Aleksandar Vučić za loš početak svoje vlade optužuje strane „zavere“.
Piše: Dopisnik Tomas Rozer (prevod M. Tanić)
Beograd. Kada ne ide sve „kao podmazano“, tankokožnom nosiocu nade Srbije su uvek krivi drugi. On ima „dokaze“ da „mnogi u međunarodnoj zajednici, među njima i ambasadori“ drže medije u Srbiji pod pritiskom, kako bi „vodili kampanju“ protiv njega i njegove porodice. Ovako je premijer Aleksandar Vučić penio početkom nedelje: „Nećete me ućutkati i neću nikada da ućutim jer ja govorim istinu a oni lažu.“
Nije prošlo još ni šest nedelja otkako je 44-godišnji Vučić posle ubedljive pobede svoje nacionalno-populističke SNS na parlamentarnim izborima u martu preuzeo funkciju premijera. No već sad su živci najmoćnijeg čoveka EU-kandidata Srbije potpuno ogoljeni. Skoro dve godine je Vučić kao potpredsednik vlade vrlo uspešno upravljao koalicijom svoje SNS i SPS iz pozadine. Sad međutim niže ispad za ispadom.
Pri preuzimanju funkcije premijera, bivši nacionalista, danas zagovornik pristupa EU, još je najavljivao bolne rezove, ali i vidljivo svetlo na kraju tunela krize. Ubrzo su međutim najveće padavine u poslednjih sto godina uništile planove vlade za sanaciju budžeta. Poplava međutim nije postala Vučićeva lična katastrofa samo zbog štete, koja se procenjuje na dve milijarde €.
Njegov pokušaj, da se u živim prenosima sednica kriznog štaba predstavi kao strogi krizni menadžer, krenuo je naopako. Njegovo autoritarno „spuštanje“ kolega iz vlade („Tišina tamo! Ko ne može da pomogne, neka ćuti!“) naišlo je pre na čuđenje nego na divljenje. Prekasna evakuacija poplavljenog Obrenovca bila je meta kritika.
Nisu samo pozivi na informativne razgovore u policiji i privremena hapšenja korisnika Fejsbuka, koji su sumnjali u zvanične brojke mrtvih, krivi što Beograd ne stoji u baš lepom svetlu. Posle hakerskih napada na veb-stranice i blogove koji kritikuju vlast stigla su i upozorenja iz NUNS, srpskog ombudsmana Saše Jankovića, ali i iz OEBS, o opasnosti cenzure interneta. „Sve su to laži“, grmeo je Vučić, koji je kao ministar informisanja krajem devedesetih pod tadašnjim autokratom Slobodanom Miloševićem pokušao da kontroliše medije. OEBS ima da pokaže dokaze ili da se izvini, kaže danas.
Sociolog Jovo Bakić kaže da je Vučić, iako je iza sebe ostavio ideologiju ultranacionalističke SRS kojoj je pripadao do 2008, zadržao njen stil. On navodi njegove teorije zavere kao dokaz da je premijer „izgubio živce i politički kompas“. „Kada bi mogao da vlada samim sobom, dugo bi vladao i Srbijom. Vučić je međutim sam sebi najveći neprijatelj.“
(Die Presse, štampano izdanje, 11.06.2014)
