Obećao sam pre skoro devet meseci da ću pisati redovno, svaka dva-tri dana. Potpisaše sporazum u Briselu, ja napisah Basnu o Draganu i Šefćetu i... ništa. Prolazili dani, nedelje, evo i meseci, ja ne mogu da se nateram da pišem. Ah, pišem ja svakodnevno na fejsu (i ponekad na tviteru), ali to su kratke forme, „neobavezne“. Znate ono kad pratite neku seriju, pa ne stignete da pogledate poslednju epizodu? Pa onda nemate kad da nadoknadite, pa se epizode gomilaju, gomilaju i vi nikako ne možete da ih sustignete više... a onda zaboravite i radnju serije i morate da je gledate ispočetka? Za vas koji čitate Marvelove stripove: to je kao kad propustiš tri broja u sred nekog krosovera.
Prvo je Slavica, (gospođa) ministarka zdravlja pričala o nastavku pregovora o Kosovu. Setio sam se tad vremena vlade Vojislava Koštunice (VVVK), kada su svi DSS-ovi ministri pričali samo o Kosovu, počev od ministra za rudarstvo pa do ministra za Kosovo. I taman sam hteo da pišem o tome i onda je krenulo ludilo neopisivih razmera, које кад би се редом написало, ни у сами
свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Jn. 21, 25).
