Kad kazaljke se sklope

Večeras imam posebnu radost da vam predstavim novog gosta-autora na blogu - Stefana Šparavala. Svakodnevno se smejem njegovim statusima na fejsu i nadam se da ćemo se svi zajedno smejati njegovom uglu posmatranja ludila oko nas. Njegov debi u Diznilendu posvećen je mahnitosti koja kod nas prati današnji dan. Uživajte!

P.S. Slika koja na kraju teksta ilustruje sve, potiče takođe od Stefana.

Danas autobusi nisu smrdeli na znoj. Smrdeli su na somovinu i pastrmku. Mislim, nije da je znoj prestao nego ga je miris ubijene, a bogami i satrulele ribe, potpuno nadmašio. Danas ljudi manijakalno jure po rafovima i gledaju sastav proizvoda, jer se domaći sir, nasečeni kulen i drugi brendovi nekako moraju kompenzovati. Neki i puste suzu što napolitanke imaju tragove mleka, čuje se i vrisak zbog spoznaje da ne postoji posni punomasni feta sir.

Odbrojavanje. Sada je 18:53, do 00:00 ima..uff ko će još toliko da čeka. E, ma samo još jedna okrajka hleba i dosta je. Joj 18:55. U kastanedovskom ekstatičnom zanosu naziru se svi artikli Zlatiborca kako igraju kolo.
Sreća pa i drugi odbrojavaju, vidi se na društvenim mrežama. Neki čekaju slatkiše, neki nešto ubijeno...neki su odlučili defanizivnu taktiku povlačenja pod čaršav, da se snom ubije odbrojavanje.
Ne, ne čeka se Nova godina, ne čeka se ni Sudnji dan. Neće se pevati Srećko Savović. Čeka se da prođe Veliki Petak.
A šta je to? Dan kad se posti. Dan kada moramo da postimo. Dan kada su svi rekli da se posti i dan kada klinci iz škole juhu čokoladicu menjaju zelenom bonžitom.
Nema veze. Valja se. Još od kad se postilo na Veliki petak. Srbi smo, bre.
Ima i onih mangupa koji su se oglasili da ne poste. Koji su instagramisali pljeskavicu iz Stepinog Vajata, da pokažu svima kakvi su nevaljači. Onaj mali sa dvojkom iz vladanja je pred celim odeljenjem otvorio pakovanje čokse.
Nevaljači. Ništa ne valjaju, Boga se ne boje. Boga se ne boji ni Rom Miljenko iz moje ulice koji je danas pojeo parče hleba sa jetrenom paštetom. Pobožnije je mahnito lutati od rafa do rafa Maksija i guglati je li je emulgator posna stvar. Pobožnije je pojesti masnog šarana u pivu. Pobožnije je i pojesti tri kifle pune posnog majoneza i kobasica od soje.
A čemu taj dan? Što se posti i šta je uopšte post? Zašto je kilogram šarana bogougodniji od Carnexove paštete? Nije valjda da se na ovaj dan mora obratiti pažnja i na količinu? Upravo grickam nokte, da li sam se omrsio ako zubima uhvatim malo svoje kože i to progutam?
Koga briga. Već je 19:08. Manje od pet sati. Razmišljaćemo o tome dogodine. Aj barem da izdržimo još ovo malo. Barem danas. Na kraju krajeva, valja se.