Imam li pravo da budem nedostupan?

Prošle nedelje sam kasnio na trening. U žurbi sam zaboravio mobilni kod kuće. Shvatio sam to zapravo čim sam izašao iz zgrade, ali mi je bilo mrsko da se vraćam po telefon. Trening je trajao koliko je trajao, posle sam se još i zadržao i gledao s trenerom košarku. A onda sam se polako vraćao kući, sve zajedno nekih šest sati kasnije. Za divno čudo nisam imao propuštenih poziva, niti posebno histeričnih poruka na raznim vajberima i mesendžerima.

Setio sam se onda nekih takvih situacija i zapitao sam se - imam li ja pravo da budem nedostupan? Da ne odgovorim ODMAH SADA ODMAH na neku poruku? Naročito ja koji odajem utisak da sam online non stop, da pišem i kad spavam i da mi je internet priključen direktno u venu? Imam li pravo da jednostavno u jednom trenutku kažem „znate šta, ko vas šiša narednih par sati, dana, čega već, ja odoh da se posvetim sebi i ljudima koji su mi u neposrednoj blizini“? Da, imam. Zamislite, do pre nešto više od deset godina nismo bili TOLIKO povezani. A i ova sadašnja sveopšta povezanost je vrlo mlada, svega par godina. Ponašamo se pak kao da smo se rodili na WhatsAppu. Imamo li pravo na privatnost? Pravo da ne odgovorimo u roku od odmah, da se ne javimo na telefon, a da druga strana ne histeriše? Da li se iko seća kako smo živeli pre ovoga?

Miroslavljevo drndanje u mozak

Ja sam skroz za bratstvo, jedinstvo i tako to. Ima međutim tako nekih „bratstava“ i „jedinstava“ koja ne razumem skroz, a vidim masa se loži i dopušta drugima da je lože, i nikom ništa. Mislim, ložite se slobodno, vaša stvar.

Nisam znao da Miroslavljevo jevanđelje ima list koji je istrgnut i odnet u Rusiju. To nas u školi nisu učili. Bar mene nisu. A pazio sam. Dakle pre nekih 170 godina, duhovna delegacija iz Rusije je bila u Hilandaru, i arhiepiskop Porfirije, koji je vodio istu, bi toliko oduševljen jevanđeljem da je čovek lepo uzeo i istrgnuo list i odneo u Rusiju. Dakle, jednostavno rečeno, ukrao ga je. Onako, brat bratu. I sad, 170 godina kasnije, u jeku srpsko-ruske ljubavne priče, veliki marketinški mag, frizerski idol vlade Srbije, ministar Tasovac, omogućio je da nam Rusi pozajme taj istrgnuti list da ga vidimo izbliza, i da ga do 5. aprila držimo u Muzeju Vuka i Dositeja, što reče ministar nekoliko stotina metara od ostatka knjige.

„U Vučića ogoljeni živci“ - Evo šta bečki list Presse danas piše o Vučiću

I dok se domaći mejnstrim-mediji utrkuju do nedostižnog cilja analnog tunela Velikog Vođe, strane medije na svu sreću još uvek ne može da kontroliše. A oni svašta pišu ovih dana. Bečki Presse se počeo isticati među slobodnijim kritičarima Vučićevog lika i dela. Akter je objavio vest (doduše preuzetu od Bete) o kritici koju je na račun Vučićevih teorija zavere objavio ovaj austrijski list, prepričavši tekst dopisnika Helmara Dumbsa pod naslovom „Niko Srbiji ne postavlja ultimatume“. Original možete pročitati ovde. Presse taj tekst donosi u današnjem štampanom izdanju, zajedno s tekstom „U Vučića ogoljeni živci“, koji u originalu možete pročitati ovde. Moj prevod istog možete pročitati ispod.

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana” i portal „Teleprompter”, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica” nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Blogovi i stranice:

Akuzativ

Aleksandar Sekulić - 2389

Aleksandar Šurbatović

Alжirska pisma

Ana Milanović

Angelina Radulović - Piskaralo

Anita Mitić

Biljana - Samokazem

Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)

Boban Stojanović

Bozóki Antal

Bozóki Antal (hon)lapja

Ch3d4 (Vojislav Bajakić)

Constrictoria Boa

CRZ Blog

cult - B92 blog

Danubius forum

Dario Hajrić - Sistem i lom

Dejan Pešić

DJ Ivica

Dokona popadija

Dopisi iz Diznilenda

Đorđe Bojović

Džunglica

Edis Đerlek

Euterpaspeaks

FCBK

Ivana Ćirković - Organ Vlasti

Ivy Jbte

Iz glave radio

Izvan kuhinje

Jelica Rogić

Just Bloggin'

Kriza identiteta

Leksikon YU mitologije

Liceulice

Logaritam

Loose Ends in Economics

Luka Božović

Mahlat

Marko Marjanović - Pošteno mu sudite pa da ga streljamo

Mesec, suncokret i ostale priče

Milica Čalija - blog

Milja Lukić

Miloš Đajić

Miloš Sečujski - B92 blog

Mojporrtal.org

Mr Black

Ne verujem u muk istine

Nebojša Knežević - yzmaya

Negoslava’s Blog

Nemam ime, imam komentar

Nenad Duda Petrović

Nešto sasvim neizvesno

Nikola Ćupas - blog

Nikola Kolja Krstić

Novi Sad 2020

Novinarizmi

Novosadsko ubrojčavanje

Od svega po malo

Osmi dan

Ostavite Teslu na miru

Pagankawebshtizza

Panonska revija ludosti

Parunova reč

Pavle Ćosić

Pavle Mihajlović - Tržišno rešenje

Pećko pivo

Peščanik

Politiks tejps

Popovsko Dokonisanje

Prešlicavanje

Pressburger Csaba

Pressburger Csaba

RainDog po treći put među blogerima

Random Code and Beauty of Organic Entities

Raša Karapandža

Sajber Vanderlast

Sandra Simonović

Sara Radojković

Savesna

Spookyludila

Staša Koprivica - 100 lisica

Strahinja Krstić

Troblog

Urošević Ladislav - koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista

Vazda nešto

Veličković::Blog

Velimir Mladenović - B92 blog

Vladan Slavković - Kraljevo online

VladanBa's Blog

Vladimir Greblaher - Zovitemeishmael

Vladimir Milutinović - Dvogled

Whatever… Nevermind

While Sleepwalking…

Žarka Radoja - Kontrapress

Žarko Ptiček

Žene sa Interneta

Organizacije i pokreti:

Beograđani protiv prohibicije

Centar za praktičnu politiku

Centrar za marginu

Fondacija Dokukino

Građanske inicijative

Kuća ljudskih prava i demokratije

Mreža za političku odgovornost

Share Fondacija / Share Defense

Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)

Građanke i građani:

Admir Smajović

Aleksandar Atanasijević

Aleksandar Jovičić

Aleksandar Kezić

Aleksandar Kokotović

Aleksandar Lučić

Aleksandar Stanojković

Aleksandar Živadinović Ćupas

Aleksandra Anokić

Aleksandra Đerić

Aleksandra Jensen

Aleksandra Sokolović

Aleksandra Tomić

Ana Bellotti

Ana Čiča

Ana Kerečki

Ana Manić

Ana Marković

Ana Petrović

Anđela Milivojević

Anica Spasić

Biljana Kovačević

Biljana Kukić

Biljana Marinković

Biljana Mladenović

Biljana Stepanov

Bojan Cvejić

Bojan Radović

Bojana Jevtović

Bojana Miković

Bojana Selaković

Boris Bašić

Boris Lučić

Boris Sijerković

Boško Hadžić

Branislava Nestorov

Branka Dobrić

Dalibor Stojičić

Dana Selaković

Danica Nikolić

Danijel Milošević

Danijela Pejatović

Danijela Rafailović

Danijela Ranković

Danijela Tasić

Darko Vlahović

Dejan Košanin

Dejana Stevkovski

Denis Lazetić

Dijana Hinić

Dimitrije Petković

Đorđe Mančev

Đorđe Trikoš

Dragan Popović

Dragana Kostadinović

Dragana Pećo

Dragana Zlatičanin

Dražen Zacero

Dubravka Nikolić

Dubravka Velat

Dunja Lazić

Đurđa Đukić

Dušica Petrović

Duško Jerkov

Dževid Sadović

Edita Miftari

Emina Kovačević

Filip Perić

Fismir Jahiu

Goran Zarić

Gordana Šajinović

Irina Zahar Hinrichs

Iva Jović

Ivan Lukić

Ivan Popović

Ivan Stanojević

Ivan Stevanović

Ivan Tot

Ivan Vlajić

Ivana Jakovljev

Ivana Mirčetić

Jasmina Lazić

Jasmina Milojević

Jasmina Radovanović

Jelena Jovanović

Jelena Kandić

Jelena Milojković

Jelena Paligorić

Jelena Petrović

Jelena Radanović

Jelena Simić

Jelena Stević

Jelena Tot

Jelisaveta Manojlović

Jelisaveta Mikulić

Jovana Gligorijević

Jovana Jakovljević

Jovana Kolarić

Jovana Pavlović

Jovana Polić

Jovana Prusina

Jovana Radovanović

Jovana Sikimić

Jovana Tripunović

Jovana Vujičić

Jovana Vukić

Katarina Tadić

Ksenija Stojanović

Lav Kozakijević

Lazar Marjanović

Lazar Milovanović

Leopold Rollinger

Ljiljana Bukvić

Ljubica Turudić

Ljubomir Medaković

Luka Rajić

Maja Mićić

Maja Stojanović

Maja Vasić-Nikolić

Maja Vrtarić

Marija Avramović

Marija Đelić

Marija Janković

Marija Maša Bojičić

Marija Milosavljević

Marija Penezić

Marija Radovanović

Marija Stanojčić

Marija Vukosavljević

Marijana Toma

Marina Andromarta Bogojević

Marina Ristanović

Marina Stamenković

Marina Ugrinić

Marko Bogunović

Marko Mitrović

Marko Vidojković

Mašan Minić

Mikaela Smičković

Milan Cvijić

Milan Đukić

Milana Ninković

Milanče Milosavljević

Milena Dragićević

Milica Jovanović

Milica Stojanović

Miljenko Dereta

Milomir Sekulić

Miloranka Ilić

Miloš Avramović

Miloš Dašić

Miloš Janković

Miloš MIhajlović

Miloš Nikolić

Miloš S. Nikolić

Mina Ilić

Mirjana Drašković-Ivica

Mirjana Miočinović

Mirko Rudić

Miroslava Marjanović

Mladen Manojlović

Momir Pejatović

Nada Likar

Natalija Marjanović

Nataša Agbaba

Nataša Mijatović

Nataša Nikolić

Nataša Robulović

Nebojša G. Mirković

Nenad Nikolić

Nenad Vukadinović

Nikola Adžić

Nikola Ristić

Nikola Tomić

Nina Savić

Ognjen Đerić

Olga Gligorović

Peđa Mitrović

Petar Tančić

Radina Vučetić

Radmilo Marković

Rajma Isljami

Ratko Femić

Robert Čoban

Sandra Popović

Sanja Jović

Sanja Zrnić

Sara Dereta

Saška Karamarković

Selma Lazović

Slavica Slatinac

Slavica Stojanović

Slobodan Joksimović

Slobodan Srdić

Snežana Čongradin

Snežana Marković

Sofija Mandić

Sofija Marjanović

Srđan Dinčić

Stefan Aleksić

Stefan Ćorić

Stefan Jovanović

Stefan Šparavalo

Stevan Đekić

Stevan Ristić

Tatjana Radunović

Teodora Tomić

Uroš Jovanović

Vanesa Nikolić

Veljko Radunović

Veselin Nasufović

Vesna Đukanović

Vesna Mićanović

Vesna Miletić

Vesna Pešić

Vesna Vasiljević

Višnja Filipović

Vladimir Marović

Vladimir Stojanović

Vukan Simonović

Vukašin Obradović

Žarko Canić

Žarko Ogrizović

Zdravko Janković

Željka Pantelić

Zoran B. Nikolić

Zorica Filipović

Zorica Šćepanović

Obećao sam...

Obećao sam pre skoro devet meseci da ću pisati redovno, svaka dva-tri dana. Potpisaše sporazum u Briselu, ja napisah Basnu o Draganu i Šefćetu i... ništa. Prolazili dani, nedelje, evo i meseci, ja ne mogu da se nateram da pišem. Ah, pišem ja svakodnevno na fejsu (i ponekad na tviteru), ali to su kratke forme, „neobavezne“. Znate ono kad pratite neku seriju, pa ne stignete da pogledate poslednju epizodu? Pa onda nemate kad da nadoknadite, pa se epizode gomilaju, gomilaju i vi nikako ne možete da ih sustignete više... a onda zaboravite i radnju serije i morate da je gledate ispočetka? Za vas koji čitate Marvelove stripove: to je kao kad propustiš tri broja u sred nekog krosovera.

Prvo je Slavica, (gospođa) ministarka zdravlja pričala o nastavku pregovora o Kosovu. Setio sam se tad vremena vlade Vojislava Koštunice (VVVK), kada su svi DSS-ovi ministri pričali samo o Kosovu, počev od ministra za rudarstvo pa do ministra za Kosovo. I taman sam hteo da pišem o tome i onda je krenulo ludilo neopisivih razmera, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Jn. 21, 25).

Ubijanje kulture?!

Sledi još jedan tekst gosta-autora Stefana Šparavala. Ovog puta, on se uhvatio u koštac s problemom kulture u državi Srbiji, na sebi svojstven način, a pošto se u dobroj meri slažemo, prepustio sam njemu tu temu. Tekst je pisan juče, kada je održan i protest za kulturu, ili kako su ga već nazvali.

Ovih dana aktuelno je tzv. „Državno ubijanje kulture“. Oštrim i ljutitim istupima doajena srpskog filma, teatra i muzike (odveć poznati pod zbirnim nazivom „kulturni radnici“) država je optužena da promoviše šund, masakrira kulturu, a na današnji dan je i organizovan protest koji je imao veoma kontroverzan slogan „DRŽAVA JEDNAKO KULTURA“, koji je verovatno ravan „kulturnoj politici“ opskurnih ličnosti poput Maocedunga ili Staljina.

Vizuelno-tehnički spektakl „Viva la Diva“ ili Vidovdan, dan prvi

Većina vas verovatno nema pojma šta se tačno podrazumeva pod „novi kalendar“ i „stari kalendar“. Milijarde nacionalno osvešćenih srpčića sa tri prsta se kunu u stari kalendar, raspeto Kosovo, Arkana, Cecu, Šešelja, a ne znaju ni koji je koji datum po starom kalendaru. Zašto ovo pišem? Pa vidite, juče je bio Vidovdan. Vidovdan je 15. juna, po ma kom kalendaru da se gleda. To je ono na šta se obično ne obraća pažnja, jer mi sve datume izražavamo po novom, neprijateljskom kalendaru, koji inače koristimo svakodnevno. Dakle, juče je bio Vidovdan. I tako se zadesilo u zemlji Srbiji, na ušću dveju (ili dvaju, kako vam volja) reka, da prvi Vidovdan, po novom, modernom kalendaru, Milankovićevom dapače (onom, na kojem je većina Pravoslavnih Crkava), obeleži moderna diva naše scene, žena koja ganja svetske trendove i nema dlaku na jeziku kada želi da (opravdano ili ne) uputi kritiku kolegama, svejedno da li su kolege iz Srbije ili sa Marsa, žena koju niko ne voli, jer ima muda da kaže da smo seljaci, da će ona da nas prosveti, jer se ne prži na tri prsta, ne reklamira svoju porodicu na koncertima i nije bila udata za potencijalnog ratnog zločinca i ozvaničenog kriminalca, niti je sama bila u 'apsani. Kod nas, budi šta god hoćeš, jebi, jedi ako hoćeš živu decu, samo ćuti i digni tri prsta i kaži „Kosovo je Srbija“ i sve je oprošteno. Jebe te više u mozak od ikog na estradi, ali je super, tri prsta uvis! Čak će ti i premijer doći na slavu. Kod nas, sve se prašta, samo iskrenost ne. I novine ti kažu da si majmun ako ih ne čitaš.

Tako je bilo i sinoć, tako je i danas -  po vascelom medijskom i socijalno-društvenom nebu Nebeske Srbije svi likuju „Gotova je! Debakl!“ i slične parole, a svi uglavnom niti je vole, niti su išli tamo da vide svojim očima i čuju svojim ušima, niti je u suštini normalno da se bavite stvarima koje ne volite. To je negativno, znate. Dobićete čir želudca od toga.

Kad kazaljke se sklope

Večeras imam posebnu radost da vam predstavim novog gosta-autora na blogu - Stefana Šparavala. Svakodnevno se smejem njegovim statusima na fejsu i nadam se da ćemo se svi zajedno smejati njegovom uglu posmatranja ludila oko nas. Njegov debi u Diznilendu posvećen je mahnitosti koja kod nas prati današnji dan. Uživajte!

P.S. Slika koja na kraju teksta ilustruje sve, potiče takođe od Stefana.

Danas autobusi nisu smrdeli na znoj. Smrdeli su na somovinu i pastrmku. Mislim, nije da je znoj prestao nego ga je miris ubijene, a bogami i satrulele ribe, potpuno nadmašio. Danas ljudi manijakalno jure po rafovima i gledaju sastav proizvoda, jer se domaći sir, nasečeni kulen i drugi brendovi nekako moraju kompenzovati. Neki i puste suzu što napolitanke imaju tragove mleka, čuje se i vrisak zbog spoznaje da ne postoji posni punomasni feta sir.

Obećani Sporazum ili Basna o Draganu i Šefćetu

Subota, 20. april 2013, Severna Kosovska Mitrovica, 10:00h

Dragan se budi dok mu zraci sunca poigravaju na licu pokretima zavese koja ćarlija na laganom povetarcu koji dopire kroz odškrinut prozor, a uši mu ispunjava veselo pojanje ptica na obližnjem drvetu - višeglasni štim tradicionalne slobodarsko-patriotske pesme „Volimo te, otadžbino naša“. Otvara oči uz jedan osećaj lakoće kao da će svakog trenutka da poleti, sreća ga ispunjava od glave do pete. „Idem na kafu i ručak sa Šefćetom“, pomisli. Skače iz kreveta, oblači pantalone i ubrzo kreće ka mostu na Ibru. Muzika i osmesi na sve strane, svi slave Sporazum, došla je Evropa, u jednom dvorištu srpske i albanske žene zajedno igraju šotu uz zvuke tehno-remiksa pesme „Hriste Bože, raspeti i sveti“, u drugom se vrti vo na ražnju... „Danas će biti fešta u celom gradu“, razmišlja Dragan dok se skakutavim korakom približava mostu.

Paralelna stvarnost ili Poneka istina o građanskom ratu

Upravo sam se vratio iz paralelne stvarnosti. Znam ja da ona postoji, trudim se da je ignorišem, ali eto, nekad me ni krivog ni dužnog uhvati. Naime, večeras sam bio na promociji ruskog prevoda knjige „Srpski general Ratko Mladić - Sudbina branioca otadžbine“ autorke Ljiljane Bulatović u Ruskom domu. Otkud tamo? Navukli me! Poznanik, dirigent iz Bijeljine, reče mi danas kako njegov hor (Libero se zove) nastupa večeras u Ruskom domu, saznam usput da je neka promocija večeras, pomislim „pa dobro, post je, verovatno je neka duhovna tema“, zamenim smene na poslu, odem tamo... kad eto. Mladić. Baš danas, na istorijski dan, kada su Alek Vučić Weber i Ivica Halid Dačić postigli sve što su oduvek želeli za Srbe na severu Kosova. Oni na jugu nisu bitni za sad. Ali o tome drugi put.

Izašao sam u Blicu ili Mala priča o autorskim pravima

Pre no što započnem našu današnju pripovetku, moram naprosto odmah da se ogradim. Naime, potpuno sam svestan da je apsurdno da ja koji skidam mesečno stotinjak gigabajta muzike i filmova s neta govorim nekome nešto o autorskim pravima, ma šta nam ovakve slike poručivale:

No, budući da se desilo meni, naravno da sam se osećao povređeno. Pobogu, pa i ja sam sujetan kao i svako drugi. Elem, bila nam Beyoncé u Beogradu, započela kod nas svoju novu turneju. Sve sjajno i bajno, nema potrebe da posebno pišem o tome. Ali, zadesilo se da sam ja stajao blizu B-bine, oko koje je bio posebno ograđen prostor, unutar kojeg su sedeli oni najbrži, najuporniji, koji su u pretprodaji kupili karte za tih par mesta unutar i oko same bine. E sad, u Beogradu se tih (i ovih) dana zadesio i Bodyguard lično - Kevin Kostner. I zbilo se da je g. Kostner došao na koncert gospođe Karter, u pratnji MekDžija, te sam ja naravno kao i svaka internet-whore njih lepo slikao i odmah (sada odmah) okačio na instagram:

I onda su sliku lajkovali razni ljudi i tu bi se sve moglo završiti.

Nepristojne ponude „Velikog brata“

Ukoliko ste prevodilac u Srbiji, sigurno ste već bili u situaciji da vam neko traži da neki posao uradite u nenormalnim uslovima i u sumanuto kratkom roku, ubeđujući vas da „tu nema mnogo posla“, uz obavezno „lako ćeš ti to“, „ma šta je to za tebe“ i slične fraze. Naravno, novac koji uz to nudi ne samo da nije u skladu sa kratkim rokom, nego ne odgovara mi stvarnoj ceni posla. O rokovima isplate tek da ne govorimo.

Ja sam bio nebrojeno puta u takvim situacijama, ali ono o čemu večeras pišem prevazilazi sav bezobrazluk potencijalnih poslodavaca s kojima sam ikad imao posla zajedno.

Priča o žabi

Ono što želim ovog trenutka da podelim sa svima vama koji naiđete ovamo jeste jedna pesmica koju sam napisao u decembru 2004. godine, inspirisan jednom žestokom jezičkom raspravom s jednim kolegom novinarom. Zašto se baš sada vraćam toj priči/pesmi – videćete nešto kasnije.

Nowi design blog-a

Već neko vreme želim da ovaj blog malo aktiviram, da češće pišem (a Novinarizmi mesecima čekaju da objavim nešto novo, a materijal mi se gomila), te sam shvatio da je i krajnje vreme da se blog malo i vizuelno sredi. Stoga sam zamolio prvu moguću instancu, prijatelja Nemanju, da mi „odradi“ sličicu na kojoj bi bio Diznijev (Disney-jew) dvorac i da Diznijevim (Disney-jewim) fontom piše ime bloga... nađem mu sličicu, on je preradi, i eto vam sad naslovne slike blog-a. A kao pozadinu sam hteo jednu od ove dve fotk-e (pošto sam imao fix-idej-u da Diznijev dvorac bude na slici sa srpskom zastavom na vrhu):

Međutim, glavni deo bloga je pokrivao dvorac na slici, te sam rešio da stavim nešto drugo, nešto što će se uklopiti i po bojama i po smislu... i eto, pustinjski autoput. Doduše, autoput ne vidite opet od glavnog dela bloga, ali tu je on, a i tekst neka simbolično označa put... jer to je put kojim idemo. Svet je krenuo dalje, što reče King u Mračnoj Kuli, a mi svakako hitamo ka Pustarama. Sutra ćemo se baviti najnovijom grčkom tragedijom, čija premijera se očekuje uskoro u Epidaurusu (samo da se dogovore ko će biti glavna uloga): Formiranje Nove Vlade Republike Srbije. Eto toliko.

P.S. Ne dajte se zbuniti mojim „w“ i „padežnim crticama“... to se ja malo dodvoravam Ministarstvu prosvete i polupismenoj masi (a kažu da u našem Diznilendu ima milion nepismenih... od sedam miliona stanovnika)... Znam, uopšte nisam cool.

Svako ima svog „mena“, pa makar to bio i „Nepis-men“…

Proteklih dana mnogi na mnogim stranama polemišu o najnovijoj sramnoj odluci još uvek aktuelne vlade, odnosno Ministarstva obrazovanja, a koja glasi da se na predstojećem prijemnom ispitu za srednje škole u Srbiji, iz srpskog jezika, pravopisne greške, mešanje pisama i oblika slova neće bodovati negativno. Reaguje Aktiv profesora srpskog jezika i književnosti, reaguju uzrujani roditelji, reaguju blogeri, reaguju uticajni tviteraši (kako koji doduše), reaguje cela nacija, Jovana Janković (inače dokazano izuzetno pismeno elokventna) i Srđan Predojević juče ujutro razgovaraju s predstavnikom Ministarstva i pokušavaju da dobiju neko smisleno objašnjenje... Ceo jedan internet reaguje, iako je većina sajtova (strogo posmatrano) nepismena. Neko bi rekao da ova odluka dolazi namerno u trenutku kada Diva objavljuje svoj novi album, kako bi se ljudima skrenula pažnja, kako bi se manje prodao, jer pobogu, ona ipak nije podobna. Ona voli Čedu.

Tesna koža (Lepa Brena za četiri osobe)

Vi ljudi koji ste tamo negde pogledate danas možda Tesnu kožu i smejete se, misleći kako je to fantomsko upravljanje državnim firmama daleka prošlost, kako naručivanje pevaljki (Breno, volim ja tebe, ali u to vreme si bila pevaljka) na račun od preduzeće pripada istoj toj prošlosti i kako su danas stvari - bar u tom pogledu - bolje. E, vala, nisu.

„Porodični“ huligani

Svi koji me znaju, znaju i koliko ja volim Beograd. Ovde živim već skoro deset godina, doživljavam grad kao svoj, branim ga kad ga neko „sa strane“ napada i ne volim kad ga ljudi zloupotrebljavaju (bilo ko, za bilo šta). U tih skoro deset godina doživeo sam u Beogradu ceo niz raznoraznih demonstracija protiv svega i svačega, i većina tih demonstracija imala je jednu zajedničku crtu: divljanje grupe adolescenata (i onih koji su to ostali i u kasnim tridesetim), demoliranje autobuskih stajališta, McDonald'sa, pokušaje napada na američku ambasadu (i jedan uspešan upad u istu), paljenje kontejnera, tuču s policajcima, krađu robe iz obijenih prodavnica i razne druge oblike „mirnog“ protestovanja i nadasve civilizacijskih dostignuća iskazivanja svog mišljenja. 

Regulatorna Reforma

Jes', nije me dugo bilo, pisao sam neke druge stvari, neke druge blogove, radio neke druge stvari i tako... znate već. Nego ja vama da kažem... Otkako je Srbija usaglasila svoju rezoluciju o Kosovu sa EU i otkako je ista izglasana (bez glasanja) u UN, ja naprosto prštim od osećaja napretka i evropeizacije! Mislim da ne postoje reči da opišu trenutačni napredak koji je Srbija ostvarila tim korakom, tu brzinu daljeg kretanja ka obećanoj zemlji Hananu... pardon, Uniji. Eto, baš juče ujutro kad sam izašao da kupim poslednji put burek - jer šta će meni u Evropi turska hrana!? - ptičice na grani cvrkutale su Odu radosti, a od odsjaja sunca na mojim Ray Ban (dioptrijskim) cvikama, na plavetnilu neba mi se učini da vidim zvezdice sa europske zastave. Pojeo sam burek, skoro s gađenjem na tu barbarsku hranu i masnoću, i pršteći od sreće i europejstva, odskakutao sam nazad do kuće, u međuvremenu igrajući "ringe ringe raja" s dečicom ispred zgrade, pevajući međutim umesto tih stihova "Die Meister, The Champions" - himnu europske lige šampiona - jer mi smo sada šampioni! Da vam kažem ja, ne znate vi kakav smo mi korak učinili... Armstrong nije niko i ništa... njegov korak je veliki za čovečanstvo... naš korak... naš korak ima dimenzije svemirskih razmera! A Mirko...

Najava novog bloga - Novinarizmi

Dragi moji, većina vas zna gde ja inače radim i čime se bavim i šta me iz dana u dan najviše nervira u Diznilendu - tome u čast, da se ovekoveče neke stvari, počećemo uskoro i novi blog - Novinarizmi, gde ćemo kačiti (vidi mene, pišem o sebi u množini) razne novinarske ispade, da se tako izrazim. Bićete na vreme obavešteni o datumu i mestu otvaranja.

O slovu Đ, napokon...

Ovaj tekst i moj odgovor novinama već sam postovao na fejsu, al' pomislih ajde da ga i ovde napišem i dodam još par misli.