Svi koji me znaju, znaju i koliko ja
volim Beograd. Ovde živim već skoro deset godina, doživljavam grad kao svoj,
branim ga kad ga neko „sa strane“ napada i ne volim kad ga ljudi
zloupotrebljavaju (bilo ko, za bilo šta). U tih skoro deset godina doživeo sam
u Beogradu ceo niz raznoraznih demonstracija protiv svega i svačega, i većina
tih demonstracija imala je jednu zajedničku crtu: divljanje grupe adolescenata
(i onih koji su to ostali i u kasnim tridesetim), demoliranje autobuskih
stajališta, McDonald'sa, pokušaje napada na američku ambasadu (i jedan uspešan
upad u istu), paljenje kontejnera, tuču s policajcima, krađu robe iz obijenih
prodavnica i razne druge oblike „mirnog“ protestovanja i nadasve
civilizacijskih dostignuća iskazivanja svog mišljenja.
