Ovaj tekst i moj odgovor novinama već sam postovao na fejsu, al' pomislih ajde da ga i ovde napišem i dodam još par misli.
Prvo sledi tekst iz "24 sata"
http://www.24sata.rs/vesti
I evo moj mail redakciji:
Naravno, malo sam bio besan u nastupu (kao i obično), ali od ovakvih tekstova i gluposti mi opada i ovo malo kose. Ja se već jako dugo borim protiv upotrebe "d" i "j" kao đ, naprosto zato što to nije to - a i ne poznajemo "obrnuto jotovanje". Ako neko može da kuca č,ć,š,ž, mora da kuca i đ, i apsolutno nema opravdanja da se to ne radi. Opravdanje kako ne ume to da nađe na tastaturi (koje su mi dali mnogi ljudi) je imbecilno. Uz svo dužno poštovanje prema pojedincima. Pošto danas skoro niko ne koristi Windows 98, na kojem se morao ubaciti instalacioni disk za omogućavanje menjanja jezika tastature, već Win XP, koji to da ionako, ne vidim zašto je nekome teško (naročito novinarima) da pišu sa srpskom tastaturom, ili ako već pišu na istoj, da pišu i "đ".
Ono što me je u ovom slučaju potpuno, ali potpuno izbacilo iz takta i nagnalo na reakciju bio je sam novinski članak - kako jedan novinar, znači neko ko je završio prvi osnovne, može da napiše slovo "Đ" i onda nam u zagradi objasni da je to "d i j"? Kako je d i j, kad si upravo napisao "đ", kretenu jedan? Sad sam možda oštar, ali za mene je neko ko napiše Đ i onda kaže da je to d i j kreten. Šta je onda đ? Kineski karakter? Ovog puta od 24 sata nisam dobio odgovor. Eto, ode mi šansa da im pišem kolumne.
Nego - za kraj lepa vest. Jednu koleginicu na radiju, koja je uporno pisala sva slova osim đ, i čak se potpisivala kao Andjelka, često sam kritikovao zbog toga i čak sam je zvao Andjelka (znači kao svako ko ume da čita latinični srpski a da mu je pritom mozak uključen na bar 65 %, d i j sam izgovarao odvojeno, kao dva slova, onako kako su napisana). Pre par meseci primetio sam da sad piše Anđelka. Eto, kritika nekad ima ploda.
Prvo sledi tekst iz "24 sata"
http://www.24sata.rs/vesti
Ništa od pasoša zbog slova „đ“ u prezimenu
R. Bulatović/Beta - 29.05.2009. - 00:01
Milovan Đorđević iz Pirota već dva meseca pokušava da ćerki i sinu, koji žive u inostranstvu, obezbedi novi biometrijski pasoš, ali se, kako kaže, na putu do nove putne isprave isprečilo slovo „Đ“ u njihovom prezimenu.
DOKUMENT - U svim ličnim dokumentima Milovana, njegove supruge Cvetanke, ćerke Divne, koja živi u Francuskoj, i sina Vladislava, koji živi u Švajcarskoj, latinično „Đ” je napisano s dva slova D i J, a u Policijskoj upravi u Pirotu im je rečeno da putne isprave mogu da dobiju samo s jednim slovom.
– Supruga i ja smo uspeli u martu ove godine da dobijemo biometrijske pasoše sa latiničnim slovom „Đ” (dva slova), ali kada sam kasnije hteo da predam dokumente za pasoše ćerke i sina rekli su mi da je iz Beograda stiglo uputstvo da u dokumentima moje dece mora da bude napisano samo jedno latinično slovo – kaže Milovan Đorđević.
U odgovoru koji je Đorđević dobio od MUP-a, pored ostalog, navodi se da je metodologiju prevođenja ćiriličnog i latiničnog pisma u mašinski čitljiv kod propisala organizacija ICAO.
– Sva mašinski čitljiva dokumenta izdata u Srbiji urađena su u skladu sa ovim stanardima. Ako lice u svom imenu i prezimenu sadrži slovo „Đ”, metodologijom prevođenja ćiriličnog i latiničnog pisma koja je u skladu sa pomenutim standardima, navedeno slovo se u putnu ispravu upisuje srpskim latiničnim pismom (jedno slovo), što je jezički i pravopisno ispravno – navodi se u odgovoru MUP-a.
Divna Đorđević (31) doktorirala je u Britaniji. Njena doktorska diploma i svi njeni lični dokumenti glase na prezime Đorđević sa „Đ” (dva slova). Isti slučaj je i sa Vladislavom (40), koji živi u Švajcarskoj. Oni imaju važeće pasoše sa „Đ” (dva slova), na osnovu kog su dobili ostala dokumenta u inostranstvu.
Đorđević je kazao da mu je iz MUP-a rečeno da će njih dvoje uz pasoš u kome će biti upisano „Đ” kao jedno latinično slovo, dobiti i potvrdu da je u prethodnom pasošu to slovo bilo napisano kao dva slova.
Poziv Đokoviću, Đeliću i Đilasu da pomognu
Đorđević se pismom obratio MUP-u, kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, tražio pomoć od lokalnih funkcionera. „Uz izvinjenje što ih pominjem, pozivam srpskog tenisera Novaka Đokovića, potpredsednika vlade Božidara Đelića, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i sve one koji u svom imenu i prezimenu imaju slovo ‘Đ’, a posebno one koji borave u inostranstvu, da pomognu da se izborimo za svoja prava”, rekao je Đorđević.
I evo moj mail redakciji:
Poštovani,
kao neko ko čita Vaš list svakodnevno i obično ga hvali i kao neko ko se i sam bavi jezikom, ostao sam blago rečeno zapanjen nad gore citiranim člankom. Apsolutno mi nije jasno da li novinar/ka Bulatović i gospodin Đorđević uopšte znaju šta u ovom članku tačno piše, i da li su uopšte svesni jezika i pisma koje koriste. Apsolutno mi nije jasno kako novinar u članku može pri svesti da napiše "latinčno slovo 'Đ'" i onda u zagradi opiše da je to D i J, kada je pre manje od 20ak slovnih znakova upravo napisao dotično latinično slovo. Latinično slovo "Đ", je upravo to - Đ, a ne "D i J". I onda, kao da želi da nam dokaže da ne zna šta piše, kroz ceo tekst naglašava kako je "D i J" u stvari latinično "Đ". Pa dobro, šta je onda "Đ"? MUP je naravno u pravu - ne možemo, samo zato što su neki na našem govornom području navikli da na tastaturama pisaćih mašina i drugih aparata koje koriste u te svrhe ne postoji znak "Đ", negirati pravopis i sam jezik i baviti se obrnutim jotovanjem i od Đ praviti DJ. Kada na latinici napišete DJ, to se čita upravo tako - kao D i J zasebno. Kao "nj" u rečima injekcija ili konjunkcija (pa onda vidimo dalju nepismenost kad neko na ćirilici napiše ињекција и коњункција). To što su pomenutoj ćerki i sinu dokumenti sa "DJ" nije nikakvo opravdanje (ali i dalje mi nije jasno kako Vaš novinar može da napiše "Đ" i onda u zagradi objasni da su to dva slova????), pošto iz raznih primera znamo da je i u inostranstvu moguće dobiti dokument napisan našim slovima, ukoliko se to jasno naglasi - ipak i oni koriste iste računarske sisteme i mogu da ubace iste znakove (kao što slovenačkom glumcu Željku Ivaneku na svakoj špici svake američke serije u kojoj glumi lepo piše Željko, a ne Zeljko). Radi se o našoj prostoj lenjosti da ispravimo pogrešne navike - ako već imamo Š,Č.Ž i Ć, imamo i Đ. Ili bi Vaš novinar Bulatović možda za Š napisao da je to zapravo S i H?
I ne mogu da se ne nasmejem na poziv gospodina Đorđevića na odbranu njegovih prava - u vreme kada svaki drugi čovek u zemlji ima STVARNE, egzistencijalne probleme, on zahteva pravo da svoje prezime u dokumentima ima ispisano pogrešno i nepismeno. Naravno, kad se neko trudi da ispravi greške iz prošlosti, mi - tipično - umesto da se radujemo, mi se bunimo. Ne treba ni da se čudimo što nas snalaze svakakve drugačije nevolje.
S poštovanjem,
--
Miljan Tanić
Naravno, malo sam bio besan u nastupu (kao i obično), ali od ovakvih tekstova i gluposti mi opada i ovo malo kose. Ja se već jako dugo borim protiv upotrebe "d" i "j" kao đ, naprosto zato što to nije to - a i ne poznajemo "obrnuto jotovanje". Ako neko može da kuca č,ć,š,ž, mora da kuca i đ, i apsolutno nema opravdanja da se to ne radi. Opravdanje kako ne ume to da nađe na tastaturi (koje su mi dali mnogi ljudi) je imbecilno. Uz svo dužno poštovanje prema pojedincima. Pošto danas skoro niko ne koristi Windows 98, na kojem se morao ubaciti instalacioni disk za omogućavanje menjanja jezika tastature, već Win XP, koji to da ionako, ne vidim zašto je nekome teško (naročito novinarima) da pišu sa srpskom tastaturom, ili ako već pišu na istoj, da pišu i "đ".
Ono što me je u ovom slučaju potpuno, ali potpuno izbacilo iz takta i nagnalo na reakciju bio je sam novinski članak - kako jedan novinar, znači neko ko je završio prvi osnovne, može da napiše slovo "Đ" i onda nam u zagradi objasni da je to "d i j"? Kako je d i j, kad si upravo napisao "đ", kretenu jedan? Sad sam možda oštar, ali za mene je neko ko napiše Đ i onda kaže da je to d i j kreten. Šta je onda đ? Kineski karakter? Ovog puta od 24 sata nisam dobio odgovor. Eto, ode mi šansa da im pišem kolumne.
Nego - za kraj lepa vest. Jednu koleginicu na radiju, koja je uporno pisala sva slova osim đ, i čak se potpisivala kao Andjelka, često sam kritikovao zbog toga i čak sam je zvao Andjelka (znači kao svako ko ume da čita latinični srpski a da mu je pritom mozak uključen na bar 65 %, d i j sam izgovarao odvojeno, kao dva slova, onako kako su napisana). Pre par meseci primetio sam da sad piše Anđelka. Eto, kritika nekad ima ploda.
